Redovni godišnji finansijski izveštaj pruža informacije o rezultatima poslovanja udruženja za određenu fiskalnu godinu. To je međunarodno prihvaćena evidencija finansijske slike vašeg udruženja i propisan je članom 29, stavom 1 Zakona o računovodstvu. Dostavlja se najkasnije do 31. marta za prethodnu godinu. Udruženja koja u poslovnoj godini nisu imali poslovne događaje, niti u poslovnim knjigama imaju podatke o imovini i obavezama, umesto redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja dostavljaju izjavu o neaktivnosti.

Redovnim godišnjim finansijskim izveštajem obuhvaćen je rad udruženja za period od 01. januara do 31. decembra. Međutim, ona pravna lica čija je poslovna godina različita od kalendarske, svoj redovne godišnje finansijske izveštaje za statističke potrebe i radi javnog objavljivanja dostavljaju najkasnije u roku od tri meseca od datuma bilansa2. U skladu sa Zakonom o udruženjima, skupština udruženja usvaja Godišnji finansijski izveštaj, a potpisuje ga zakonski zastupnik elektronskim potpisom.

Kako biste znali šta je potrebno da pripremite za godišnji finansijski izveštaj, važno je da znate kategoriju vašeg udruženja. Pravna lica su razvrstana u četiri kategorije: mikro, mala, srednja i velika, na osnovu kriterijuma definisanih članom 6. Zakona o računovodstvu. Većina udruženja se svrstavaju u mikro ili mala pravna lica. Mikro pravna lica nemaju obavezu dodatnog izveštavanja kroz Napomene uz finansijske izveštaje, dok mala pravna lica, pored finansijskog izveštaja, podnose i Napomene uz finansijski izveštaj.

Finansijski izveštaj za udruženja građana koja se zakonom deklarišu kao druga pravna lica, a koja su razvrstana u mikro pravna lica, sadrži bilans stanja i bilans uspeha.

● Bilans stanja prikazuje stanje i strukturu imovine (aktiva), kao i kapital i obaveze (pasiva) udruženja u poslovnoj godini.

● Bilans uspeha prikazuje podatke o prihodima, rashodima i rezultatima u periodu od početka godine do dana bilansiranja u poslovnoj godini.

Kao što je već ranije pomenuto, finansijski izveštaj malih pravnih lica, pored bilansa stanja i bilansa uspeha, mora sadržati i Napomene uz finansijski izveštaj.

● Napomene uz finansijski izveštaj sadrže opise i raščlanjene prikaze pojedinih pozicija datih u obrascima tog izveštaja (u bilansu stanja i bilansu uspeha). U njima se pojašnjavaju korišćene metode bilansiranja, primenjena računovodstvena regulativa i značajne transakcije i događaji.

Pored redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, pravna lica i preduzetnici Agenciji dostavljaju i Statistički izveštaj3, u istim rokovima. Ovo važi samo za prava lica kojima se poslovna godina razlikuje od fiskalne godine i koji ne podnose finansijski izveštaj do 31.marta ali su u obavezi da u ovom roku dostave statistički izveštaj..

Pored toga što predstavlja obavezu koju imate prema državi, finansijski izveštaj je važan i za planiranje godišnjeg budžeta udruženja. On je dobar pokazatelj utrošenih sredstava i raspodele novca, na osnovu kojeg možete praviti buduće planove. Na sastancima skupštine, finansijski izveštaj je jedan od dokumenata koji se članovima skupštine i drugim organima udruženja stavlja na uvid i odobravanje (usvajanje). Takođe, ukoliko radite eksternu reviziju organizacije, godišnji finansijski izveštaj je dokument koji revizori obavezno traže na uvid.

Počevši od 01.01.2015. godine, redovni godišnji finansijski izveštaji se podnose elektronski preko portala APR-a, a potpisuje ih elektronskim putem zastupnik udruženja.

Godišnji finansijski izveštaji svih pravnih subjekata se objavljuju na portalu APR-a, s obzirom da spadaju u javne informacije. U cilju veće transparentnosti i pokazatelja dobre poslovnosti, veoma je važno da svoj finansijski izveštaj postavite na sajt vašeg udruženja, uz adekvatan godišnji narativni izveštaj kroz koji će se videti sve realizovane aktivnosti tokom prethodne godine.

Poreska prijava na dobit pravnih lica – Poreski obveznik poreza na dobit pravnih lica je, u skladu sa članom 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“ br. 25/01...118/2021), i drugo pravno lice, koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ukoliko osim delatnosti koje obavljaju u pogledu ostvarivanja ciljeva za koje su osnovane, obavljaju i delatnost na tržištu.

Neprofitne organizacije koje nisu ostvarile prihode od obavljanja svojih registrovanih privrednih delatnosti na tržištu, ne podnose poresku prijavu i ne plaćaju porez. Međutim, ukoliko neprofitna organizacija pored delatnosti koju obavlja u ostvarivanju svoji definisanih ciljeva za koje je osnovana, obavlja i određenu delatnost na tržištu (pružaju trenerske/mentorske usluge uz novčanu naknadu, prodaju publikacije, itd), takve organizacije stiču dobit koja se ogleda u razlici između prihoda i rashoda ostvarenih na tržištu, i u obavezi su da podnesu poresku prijavu, obračunaju i plate porez.

Prihodi koje neprofitne organizacije ostvare na tržištu moraju se koristiti za dalje ostvarivanje ciljeva zarad kojih je organizacija osnovana.

Neprofitne organizacije imaju određene podsticaje u pogledu izuzimanja od oporezivanja dobiti do 400.000,00 dinara u poreskom periodu, uz određene uslove4. Osnovica za porez na dobit je razlika između prihoda i rashoda ostvarenih na tržištu. Ukoliko se neoporezivi iznos pređe, neprofitna organizacija je u obavezi da plati porez na ceo iznos.

NAPOMENA: Kod pojedinih donatora, uredno podneta poreska prijava je deo obavezne projektne dokumentacije, čak iako udruženje nije obveznik poreza na dobit pravnih lica, odnosno nije ostvarilo prihode na tržištu. Ako udruženje ne poseduje dokaz o podnetoj prijavi, ono ne ispunjava uslove iz konkursa tih donatora. Zbog toga se podnošenje poreske prijave na dobit pravnih lica preporučuje svim udruženjima, čak iako nisu u zakonskoj obavezi da to urade.

Autori:

• Nada Likar
• Marko Miladinović

Ova stranica je deo projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Projekat sprovode PartnersGlobal, DT Institut, Evropski centar za neprofitno pravo i tri organizacije iz Srbije –  Građanske inicijative, CANVAS i Partneri Srbija, uz podršku Catalyst Balkans.