Revizija podrazumeva nezavisno ispitivanje procedura, finansijskih izveštaja, ispravnosti poslovanja, poštovanja zakona i propisa jednog udruženja.

U skladu sa Zakonom o reviziji, revizija je obavezna za pravne subjekte koji su svrstani u grupu velikih i srednjih pravnih subjekata prema Zakonu o računovodstvu, kao i za sve ostale pravne subjekte čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 eura u dinarskoj protivvrednosti.

Revizija može biti:

• eksterna,
• projektna
• interna

Eksterna revizija

Godišnja eksterna revizija udruženja nije obavezujuća za udruženja koja su razvrstana kao mikro i mala pravna lica. Međutim, eksterna revizija daje dodatni legitimitet organizaciji, pokazuje njenu posvećenost i transparentnost u radu.

S obzirom na to da su eksterne revizije prilično skupe, ukoliko planirate da radite godišnju reviziju, neophodno je da taj iznos uključite u godišnje planiranje budžeta, a potom i da ga obezbedite. U dogovoru sa revizorskom kućom možete dobiti ponudu za izradu godišnjeg revizorskog izveštaja udruženja.

Svrha eksterne revizije je da verifikuje da godišnji računi obezbeđuju istinitu i objektivnu sliku o finansijskom poslovanju udruženja, kao i da se sredstva koriste u skladu sa ciljevima navedenim

u statutu. Izveštaj eksternog revizora obezbeđuje visok stepen uveravanja da informacije sadržane u finansijskom izveštaju istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima

prikazuju finansijski položaj i finansijski rezultat udruženja u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije.

Revizori mogu da sprovode eksternu reviziju u prostorijama udruženja ili u svojim prostorijama. U oba slučaja potrebno je da im se pripremi i dostavi sledeća dokumentacija:

statut organizacije, opšta akta organizacije (pravilnici i procedure), brojevi tekućih računa, prvi i poslednji izvodi po svakom dinarskom i deviznom računu za godinu za koju se radi eksterna revizija, godišnji finansijski izveštaj, ugovori sa donatorima (na zahtev revizora), ugovori o zakupu i ugovori sa fizičkim licima (na zahtev revizora), sudski sporovi, ukoliko ih je bilo (na zahtev revizora), kopije računa po kontnom planu (deo računa za osveženje, deo računa za usluge prevoza, deo računa za dizajn, deo računa za kancelarijski materijal…), (na zahtev

revizora), izvodi iz banke na kojima se vidi izvršeno plaćanje troškova (na zahtev revizora). Revizija ne traži na uvid sve račune koje ste imali tokom godine za koju radite reviziju, već određeni procenat kako bi imala objektivan uvid u vaše poslovanje.

Sa revizorima je važno izgraditi odnos poverenja i dobre saradnje. Oni mogu biti velika podrška u radu i u situacijama za koje niste u potpunosti sigurni kako da rešite. Takođe, oni mogu pomoći

savetima tokom implementacije projekata i izveštavanja ka donatorima.

Projektna revizija

Osim eksterne revizije udruženja, koja nije obavezna, postoji i projektna revizija koja se zahteva po nalogu donatora. Ovaj oblik revizije, takođe, spada u eksterne provere.

Obično se definiše u ugovoru sa donatorom i trebalo bi da bude deo projektnog budžeta. Ili revizorsku kuću direkno plaća i angažuje donator. Ukoliko donator ne zahteva određenu revizorsku kuću ili je ne angažuje sam, vi ste u obavezi da je izaberete, po pravilima koje zahteva donator (možda će donator zahtevati da prethodno pribavite tri ponude i da

odaberete najpovoljniju). U tom slučaju, revizija ima uvid u sredstva potrošena samo sa naznačenog projekta i ne uključuje ostala sredstva udruženja potrošena u okviru drugih projekata.

Interna revizija

Interna revizija udruženja se uglavnom radi na zahtev skupštine ili drugog upravljačkog tela udruženja. Ona obično uključuje pregled: sistema i procedura finansijskog poslovanja, mehanizama interne kontrole, pravilnika i procedura udruženja.

Svrha interne revizije je poboljšanje unutrašnjih mehanizama za finansijsko poslovanje, sveukupni rad udruženja, kao i racionalno korišćenje novčanih sredstava. Ona pomaže udruženju u sprovođenju aktivnosti uvođenjem sistematskog, disciplinovanog pristupa proceni i

unapređenju efektivnosti upravljanja rizikom, kontrole i vođenja udruženja. Internu reviziju mogu da sprovode organi udruženja (npr. nadzorni odbor ili upravni odbor) ukoliko je predviđeno statutom ili nekim drugim internim aktom. Takođe, skupština udruženja može doneti odluku o izboru članova komisije koja će izvršiti internu reviziju.

Mišljenje nezavisnog revizora predstavlja njegovo uveravanje o usklađenosti finansijskih izveštaja sa računovodstvenim standardima i zakonima.

Mišljenje revizora povećava poverenje donatora u finansijski izveštaj time što daje visok, ali ne apsolutni stepen uveravanja u ispravnost finansijskih podataka.

Mišljenje revizora može se podeliti na:

• pozitivno, "bez rezervi", mišljenje bez rezerve ili potvrdno mišljenje - revizor zaključuje da je finansijski izveštaj objektivan i realan prikaz stanja udruženja;
• mišljenje sa rezervom, sa kvalifikacijom - revizor zaključuje da, izuzev za konkretne činjenice navedene u revizorskom izveštaju, finansijski izveštaji prikazuju realno i objektivno stanje udruženja;
• negativno mišljenje - revizor zaključuje da finansijski izveštaji ne prikazuju realno i objektivno stanje udruženja;
• uzdržavanje od mišljenja - revizor zaključuje da usled nemogućnosti da pribavi dovoljno adekvatnih revizorskih dokaza, ne može da oformi mišljenje o finansijskim izveštajima udruženja.

Autori:

• Nada Likar
• Marko Miladinović

Ova stranica je deo projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Projekat sprovode PartnersGlobal, DT Institut, Evropski centar za neprofitno pravo i tri organizacije iz Srbije –  Građanske inicijative, CANVAS i Partneri Srbija, uz podršku Catalyst Balkans.