Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji

Zbog ovih i drugih problema koji su prepoznati u izveštaju o međusobnoj evaluaciji, Srbija se od februara 2018. do juna 2019. nalazila na “sivoj listi” FATF-a – označena je kao država sa određenim nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Posledice ovakvog označenja neke zemlje su značajne. Kada je neka zemlja od strane FATF-a obeležena kao bezbedno utočište za pranje novca i finansiranje terorizma, to podiže njen profil rizika u inostranstvu, povećavajući troškove poslovanja i potencijalno dovodeći do prekidanja poslovnih odnosa sa partnerima u inostranstvu. Kako bi što pre ispunila preporuke FATF-a i ispravila nedostatke u pravnom okviru, Srbija je u tom periodu donela 12 zakona i preko 60 podzakonskih akata u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima. Niz ovih mera utiče na civilni sektor – novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i uspostavljanje Radne grupe za vršenje kontrole nad neprofitnim organizacijama.

Procena rizika

Prema revidiranoj preporuci 8, države treba da primenjuju ciljane i srazmerne mere, u skladu sa pristupom zasnovanim na riziku kako bi zaštitile neprofitne organizacije od zloupotrebe u svrhu finansiranje terorizma. Pristup zasnovan na riziku zato predstavlja jako važnu komponentu aktuelnog shvatanja toga kako država pristupa borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Preporuka 1 FATF zato od države traži da identifikuje, proceni i razume rizike od pranja novca i finansiranja terorizma kojima je izložena, tako što će periodično sprovoditi nacionalne procene rizika. U nacionalnoj proceni rizika utvrđuju se pretnje po sistem i njegove slabosti, na osnovu čega se izvlače zaključci u pogledu rizika sa kojima se država suočava na nacionalnom nivou i na nivou pojedinih sektora, uključujući i neprofitni sektor. Rezultati procene se uzimaju u obzir prilikom izrade Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kao i pratećeg akcionog plana, u kojima su sadržane mere i koraci koje država preduzima, a koji često mogu imati posledice po neprofitni sektor.

Prvi pregled ranjivosti neprofitnog sektora – analizu izloženosti neprofitnog sektora u Republici Srbiji riziku od finansiranja terorizma usvojila je stalna koordinaciona grupa za borbu protiv terorizma (sadašnje Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma) u maju 2018. godine. Međutim, neprofitni sektor nije ni na koji značajan način učestvovao u sprovođenju ove analize. Analiza je zasnovana na podacima sadržanim u evidencijama državnih organa, podacima Agencije za privredne registre, nezavisnim izvorima, kao i studijama i istraživanjima relevantnih organizacija. U sklopu dokumenta identifikovane su ranjivosti i praznine u vezi sa neprofitnim sektorom, kao i visokorizične neprofitne organizacije u Srbiji. Međutim, dokument je bio poverljiv i čak ni MONEYVAL u njega nije imao uvid. Civilno društvo i javnost nisu upoznati sa glavnim nalazima dokumenta, kao ni glavnim kriterijumima rizika za neprofitni sektor, što otežava borbu protiv finansiranja terorizma i pranja novca.

Odredbe o sprovođenju nacionalne procene rizika uvedene su u domaće zakonodavstvo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017. godine. Po tom zakonu, nacionalne procene rizika od sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji se sprovode najmanje jednom u tri godine. Do sada su provedene 2013, 2018, i 2021. godine, i sažeci ovih procena (ali ne i potpuni rezultati istraživanja) su javno dostupni na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

 Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-obaveštajna služba (financial investigative unit, odnosno FIU), i predstavlja centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koji deluje u sastavu Ministarstva finansija. U skladu sa nadležnostima propisanim u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, zadatak Uprave je da na osnovu podataka koje dobija od obveznika zakona (banaka, menjačnica, organizatora igara na sreću, ali i advokata i notara) prati sumnjive transakcije i lica, i nadležnim državnim organima prosleđuje informacije o mogućim slučajevima pranja novca ili finansiranja terorizma. Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može obvezniku pismeno naložiti da obustavi određenu transakciju, ili da prati sve transakcije ili poslove koje neko lice obavlja posredstvom tog obveznika.

Pored ovih ovlašćenja, Uprava za sprečavanje pranja novca koordinira procesom izrade Nacionalne procene rizika, i učestvuje u radu Radne grupe za vršenje kontrole nad

neprofitnim organizacijama sa stanovišta mogućnosti njihove zloupotrebe za svrhe finansiranja terorizma. Takođe, direktor ovog tela je stalni član Nacionalnog koordinacionog tela za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Radna grupa za vršenje kontrole nad neprofitnim organizacijama

U cilju efikasnog nadzora i koordinacije rada inspekcijskih službi u prevenciji i istrazi finansiranja terorizma, Vladina Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor je u septembru 2018. formirala Radnu grupu za vršenje kontrole nad neprofitnim organizacijama. Ovo predstavlja prvo međuresorno koordinaciono telo u ovoj oblasti, zaduženo za usklađivanje i koordinaciju rada inspekcija. Na ovaj način, moguće je usaglašavanje inspekcijskih planova, sprovođenje zajedničkih programa obuke, unapređenje razmene informacija i profesionalnih i etičkih standarda inspektora.

Radna grupa za vršenje kontrole nad neprofitnim organizacijama je mehanizam koordinacije sa nadležnim organima uključenim u preventivne ili istražne aktivnosti, kako u operativne svrhe, tako i za praćenje i reagovanje na rizike identifikovane u neprofitnom sektoru, u skladu sa preporukama FATF-a. Radnu grupu čine predstavnici više državnih organa: Upravnog i Poreskog inspektorata, Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, ministarstva nadležnog za kulturu, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i više predstavnika iz Ministarstva unutrašnjih poslova – iz Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i Uprave kriminalističke policije.

Radi usklađivanja sa međunarodnim standardima, Radna grupa za vršenje kontrole nad neprofitnim organizacijama je razvila dokument pod nazivom „Procedure i kriterijumi za vršenje objedinjenog nadzora nad neprofitnim organizacijama“. Na osnovu rezultata Nacionalne procene rizika, i ovih kriterijuma, Radna grupa donosi godišnji plan po kome će timovi inspektora sprovoditi zajednički nenajavljeni nadzor nad ciljanim udruženjima građana, zadužbinama i fondacijama. Kada Radna grupa utvrdi listu organizacija na osnovu kriterijuma iz Procene rizika, poreska inspekcija i druga inspekcija (upravna inspekcija u slučaju udruženja građana, inspektori u kulturi u slučaju zadužbina i fondacija) uspostavljaju direktan kontakt sa organizacijama koje su predmet nadzora i zahtevaju direktan uvid u finansijsku i drugu radnu dokumentaciju.

Deo kriterijuma koje Radna grupa upotrebljava u svrhu formiranja plana nadzora je javan, a deo je označen stepenom tajnosti “interno”, i nije učinjen dostupnim čak ni MONEYVAL-u.

Javni kriterijumi po kojima organizacija može “upasti” na listu za nenajavljeni nadzor su sledeći:

Ova stranica je deo projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Projekat sprovode PartnersGlobal, DT Institut, Evropski centar za neprofitno pravo i tri organizacije iz Srbije –  Građanske inicijative, CANVAS i Partneri Srbija, uz podršku Catalyst Balkans.