Bez pružanja podrške neprofitnom sektoru, i bez diskusije o finansiranju terorizma i rizicima za neprofitne organizacije, države teško mogu dobiti dobre ocene kada je u pitanju ispitivanje njihove usklađenosti sa Preporukom 8 FATF-a. Jedan od kriterijuma koji se navodi u evaluacionim izveštajima je takođe i to da li su neprofitne organizacije u određenoj zemlji pokazale svest o ranjivostima u svom sektoru prema pretnjama finansiranja terorizma.

Šta znači imati svest o ranjivosti i riziku od zloupotrebe?

Rizik od zloupotrebe u svrhu finansiranja terorizma uvek postoji, i uvek treba imati na umu da neprofitna organizacija može biti zloupotrebljena od strane donatora, partnerskih organizacija ili korisnika sredstava udruženja. Udruženja mogu da smanje rizik od zloupotrebe uvodeći procedure finansijske kontrole i upravljanja rizikom u samoj organizaciji.

U cilju umanjenja rizika, organizacije bi trebalo da ocene sopstveni nivo rizika i da usvoje odgovarajuće procedure protiv zloupotreba kroz:

• Proveru donatora, bili oni fizička ili pravna lica. Ovo se radi koristeći javno dostupne podatke, ali i verifikaciju izvora novčanih sredstava;
• Razvoj i primenu metoda za evidentiranje donacija i raspodele prikupljenih sredstava;
• Proveru partnera i korisnika sredstava udruženja koji su fizička lica;
• Izradu protokola za nadzor i praćenje delotvornosti procedura za sprečavanje finansiranja terorizma;
• Edukaciju zaposlenih i volontera kako da prepoznaju indikatore sumnjivih aktivnosti u vezi sa finansiranjem terorizma;

 Uvod u koncept i značaj samoregulatornih mehanizama za smanjenje rizika od zloupotreba neprofitnih organizacija

U mnogim zemljama u neprofitnom sektoru postoje samoregulatorne inicijative koje razvijaju standarde koji obezbeđuju legitimnost, transparentnost i odgovornost sektora – ove inicijative mogu imati različite oblike, i mogu se sprovoditi na nivou kompletnog sektora ili na jednom njegovom delu. Ovi standardi se odnose na upravljačku strukturu, transparentnost poslovanja, finansijsku odgovornost, prikupljanje donacija, kadrovsko upravljanje i učešće volontera u radu udruženja.

Samoregulatorne inicijative, čak iako im umanjenje rizika od finansiranja terorizma nije samo po sebi cilj, povećavaju transparentnost i upravljanje u aktivnostima udruženja, i samim tim čine udruženje manje privlačnim za zloupotrebu od strane terorista i drugih zlonamernih aktera. Takođe, time što smanjuje rizik od finansiranja terorizma kroz mere koje se sprovode unutar sektora, i koje razvijaju same neprofitne organizacije, samoregulacija smanjuje ili eliminiše potrebu za time da država donosi nove, opterećujuće i invazivne mere koje mogu da utiču na sužavanje prostora za delovanje civilnog društva i negativno se odraze na okruženje za rad neprofitnog sektora.

Paralelno sa razvojem i jačanjem uticaja civilnog sektora u Srbiji i svetu, organizacije civilnog društva sve više dolaze pod pojačan nadzor i pritisak vlada, privatnog sektora, medija i opšte javnosti. Kako OCD redovno zahtevaju veću odgovornost od drugih sektora, i upravljaju sve većim obimom javnih sredstava, javljaju se inicijative od spolja, ali i unutar samog sektora, putem kojih se od OCD traži da poboljšaju svoje prakse – interno, u međusobnoj saradnji, ali i u svojim odnosima sa drugim zainteresovanim stranama. U tom smislu se često javljaju pozivi za povećanje profesionalnih standarda u neprofitnom sektoru, veću i proaktivniju programsku i finansijsku transparentnost i veću saradnju između samih OCD.

Kao reakciju na ove zahteve, OCD širom sveta decenijama rade na razvoju sopstvenih inicijativa koje će odgovoriti na ove probleme, pošto su razumele važnost pronalaženja efikasnih načina da regulišu i balansiraju svoja prava sa svojim odgovornostima. Kao rezultat toga, pojavio se trodelni koncept legitimnosti, transparentnosti i odgovornosti.

• Legitimnost organizacije civilnog društva može se definisati kao percepcija drugih zainteresovanih strana da su postupci organizacije „opravdani i odgovarajući“.
• Transparentnost se odnosi na nivo otvorenosti i otkrivanje i širenje informacija o vrednostima, procesima i procedurama određene OCD.
• Odgovornost znači spremnost i sposobnost OCD da odgovori i preuzme odgovornost za svoje akcije, aktivnosti i poruke. Definisana su četiri nivoa odgovornosti OCD, u odnosu na zainteresovane strane kojima OCD mora biti odgovorna: odgovornost “naviše”, prema donatorima i regulatorima, “naniže” prema korisnicima, “spoljašnja” odgovornost prema kolegama, članovima i partnerima, i “unutrašnja” odgovornost prema osoblju, odboru i volonterima.

Ova tri pojma legitimnosti, transparentnosti i odgovornosti (LTA) su u velikoj meri isprepletena. Legitimitet OCD zahteva odgovorno ponašanje u unutrašnjim procesima i odlukama, i transparentnost u postupcima i obećanjima. Postoji mnogo načina na koje OCD mogu da deluju u skladu sa ovim konceptom – na primer, izborom nadzornog odbora koji će nadgledati poslovanje organizacije i procenjivati da li je ono u skladu sa javno proklamovanom vizijom i misijom, usvajanjem i objavljivanjem vizije, vrednosti i misije i vodećih principa organizacije, ili objavljivanjem godišnjih izveštaja.

Na sektorskom nivou, ovi napori ka većoj legitimnosti, transparentnosti i odgovornosti doveli su do stvaranja i razvoja inicijativa za samoregulaciju. Po definiciji koju je razvio One World Trust, inicijativa za samoregulaciju je šema koja promoviše skup vrednosti razvijenih od strane civilnog društva, za civilno društvo. Inicijativu za samoregulaciju može razviti jedna organizacija, ali će to češće raditi mreža OCD u cilju stvaranja zajedničkih standarda.

Postojeće inicijative za samoregulaciju u Srbiji

Građanske inicijative su 2008. godine inicirale izradu Etičkog kodeksa za OCD kroz tada aktivnu Federaciju NVO u Srbiji (FeNS), krovnu organizaciju OCD sa preko 550 članova. Kodeks je otvoren za potpisivanje 2011. godine, a organizacije mu još uvek mogu pristupiti popunjavanjem pristupnice. Potpisivanjem kodeksa, OCD se obavezuju da će se pridržavati ključnih principa poštovanja ljudskih prava, društvene promene i neprofitnog karaktera, aktivizma i odgovornosti. Neki od ključnih principa na koje se OCD potpisivanjem Kodeksa obavezuju da će ih se pridržavati su: poštovanje zakona, obezbeđivanje najvišeg kvaliteta upravljanja, posedovanje jasne politike za sprečavanje sukoba interesa, javnost rada, principijelnost u prikupljanju sredstava, kao i njihovo odgovorno, efikasno i efektivno trošenje.

Trag fondacija i pet drugih partnerskih fondacija u regionu Zapadnog Balkana, uključujući i Catalyst Balkans, su zajedno razvile regionalne “Standarde za transparentnost u prikupljanju sredstava” koji su utemeljeni na principima koji važe u 11 zemalja Evropske unije, i dopunjeni konsultacijama sa organizacijama civilnog društva koje su doprinele da se dokument prilagodi situaciji u regionu. Namera ovih standarda je uspostavljanje principa dobre prakse u procesu prikupljanja sredstava u zajednici, čime će se povećati poverenje građana u rad OCD, i doprineti ukupnoj legitimnosti, transparentnosti i odgovornosti sektora. Konačna verzija standarda je objavljena sredinom 2014. godine i potpisalo ih je je preko 130 nevladinih organizacija iz svih zemalja Zapadnog Balkana. Sve organizacije koje su zainteresovane da primene ove standarde u svom radu mogu ih potpisati popunjavanjem obrasca na sajtu SIGN mreže.

Platforma na kojoj se nalazite, Neprofitne.rs je informativni servis i samoregulatorni alat koji je razvila i vodi organizacija Catalyst Balkans. Objavljivanjem svojih programskih, projektnih i finansijskih podataka na ovoj platformi, organizacije dobijaju značku koja potvrđuje njihovu transparentnost, čime se jača poverenje u zajednici i drugim sektorima olakšava pronalazak pouzdanih partnera među organizacijama civilnog društva. Postoje tri nivoi bedževa (bela, siva i plava), koji odgovaraju različitim nivoima transparentnosti.

Konačno, na osnovu modela sistema osiguranja kvaliteta nevladinih organizacija (quality assurance system, QAS) koji je razvijen od strane slovenačke krovne organizacije OCD CNVOS, i kombinovan sa nekim postojećim elementima u Srbiji, Građanske inicijative će nastaviti proces prilagođavanja i razvoja standarda za osiguranje kvaliteta OCD u Srbiji, uključujući razvoj alata za verifikaciju, uspostavljanje verifikacionog tela kao i direktnu podršku OCD u cilju razvoja njihovih kapaciteta za implementaciju ovih standarda.

Ova stranica je deo projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Projekat sprovode PartnersGlobal, DT Institut, Evropski centar za neprofitno pravo i tri organizacije iz Srbije –  Građanske inicijative, CANVAS i Partneri Srbija, uz podršku Catalyst Balkans.