FATF istražuje na koje načine kriminalci peru novac, a terorističke organizacije prikupljaju novčana sredstva i pristupaju fondovima i postavlja globalne standarde za sprečavanje pranja novca i borbu protiv finansiranja terorizma – FATF pretpostavlja da će, ako države efikasno primenjuju njihove standarde, globalni finansijski sistemi i ekonomija uopšte biti zaštićeni od pretnji pranja novca i finansiranja terorizma. Preko 190 zemalja, uključujući i Srbiju se obavezalo da će primenjivati njihove standarde.

Radna grupa za finansijsku akciju (FATF) – Šta je i zašto je važna?

FATF standarda ukupno ima 40 (poznatih kao Preporuke FATF), uključujući i Preporuku 8, koja se specifično odnosi na neprofitne organizacije. Pored toga što ih propisuje, FATF procenjuje koliko su države efikasne u primeni standarda, putem periodičnih evaluacija. Slabo pridržavanje i negativna evaluacija dovodi do međunarodnog političkog pritiska, lošijeg rejtinga rizika (što rezultira višim troškovima ili restrikcijama na međunarodne bankarske usluge), a u ekstremnim slučajevima i sankcija. Recimo, Srbija se od februara 2018. do juna 2019. nalazila na “sivoj listi” FATF-a – na osnovu rezultata evaluacije, označena je kao država sa određenim nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što je negativno uticalo na njen međunarodni položaj.

Važna napomena: Srbija nije članica FATF-a, ali jeste članica ekvivalentnog regionalnog tela (FATF-style regional bodies, FSRBs) MONEYVAL koje primenjuje FATF-ove preporuke/standarde.

Komitet Saveta Evrope MONEYVAL – Šta je i zašto je važan?

Komitet eksperata za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma - MONEYVAL stalno je nadzorno telo Saveta Evrope. On ocenjuje usklađenost svojih članica sa osnovnim međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i delotvornost primene tih standarda i daje preporuke nadležnim organima za unapređenje sistema.

Kroz dinamičan proces uzajamnih provera, ekspertskih analiza i redovnog praćenja napretka na ispunjavanju njegovih preporuka (izveštaji o redovnoj evaluaciji, izveštaji o napretku nakon izvršene evaluacije), MONEYVAL nastoji da unapredi kapacitete nadležnih organa radi delotvornije borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Republika Srbija je članica ovog komiteta od 2003. godine, a njenu stalnu delegaciju čine predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva finansija (Uprava za sprečavanje pranja novca). U delegaciji Republike Srbije redovno se nalazi i predstavnik Narodne banke Srbije.

Preporuka 8 o neprofitnim organizacijama (NPO)

Jedna od 40 FATF-ovih preporuka, donetih na plenarnoj sednici 2001. godine – Preporuka 8 – je u potpunosti posvećena organizacijama civilnog društva, odnosno neprofitnim organizacijama (ili NPO u njihovoj terminologiji).

Definicija neprofitne organizacije, prema FATF, glasi:

FATF definiše NPO kao: „pravno lice ili aranžman ili organizaciju koja se pretežno bavi prikupljanjem ili davanjem novčanih sredstava u dobrotvorne, verske, kulturne, obrazovne, socijalne ili solidarne svrhe, ili u svrhe činjenja drugih ’dobrih dela’.“ Ova funkcionalna definicija je zasnovana na onim aktivnostima i karakteristikama organizacije koje je stavljaju u rizik od zloupotrebe u svrhu finansiranja terorizma, pre nego na prostoj činjenici da funkcioniše na neprofitnoj osnovi.

Osnovna pretpostavka FATF-a je da neprofitne organizacije državnim zakonima i propisima treba da budu zaštićene od zloupotrebe u svrhu finansiranja terorizma. Međutim, vlade su (namerno ili nenamerno) primenile ovaj standard tako da je imao negativan uticaj na civilno društvo – nametanjem restrikcija i opterećujućih zahteva. Ovom problemu je doprinelo to što je Preporuka 8 u originalnoj verziji identifikovala sve neprofitne organizacije kao “naročito ranjive” – ovo je posledica zabluda o neprofitnom sektoru koje su proistekle iz istraživanja uzroka i finansijske pozadine terorističkih napada u Americi 11. septembra 2001.

Stara Preporuka 8 neprofitnim organizacijama (NPO) glasila je:

“Države treba da preispitaju adekvatnost zakona i propisa koji se odnose na subjekte koji mogu biti zloupotrebljeni za finansiranje terorizma. Neprofitne organizacije su naročito ranjive, i države treba da obezbede da one ne budu zloupotrebljene…”

Izdvajanje NPO sektora kao “naročito ranjivog” je dovelo do prekomernog regulisanja i primenjivanja neprikladnih restrikcija na NPO, ometajući njihov legitiman i društveno izuzetno važan rad. Iz tog razloga, mnoge organizacije civilnog društva su tražile promenu FATF režima za neprofitne organizacije, budući da nema dokaza da su neprofitne organizacije u svojoj celosti “naročito ranjive” kad je u pogledu zloupotreba u svrhu finansiranja terorizma.

Nakon konstruktivnog angažmana velikog broja organizacija civilnog društva, u junu 2016. FATF je revidirao Preporuku 8 da bi osigurao da je njena primena u skladu sa pristupom zasnovanom na riziku, i da ne remeti ili obeshrabruje legitimne neprofitne aktivnosti. Revizije pojašnjavaju da nisu sve organizacije civilnog društva na istom nivou rizika od zloupotrebe, i da neke NPO predstavljaju jako mali ili nikakav rizik.

Nakon revizije, nova Preporuka 8 o neprofitnim organizacijama (NPO) glasi:

Države treba da preispitaju adekvatnost zakona i propisa koji se odnose na neprofitne organizacije koje je država identifikovala kao ranjive prema zloupotrebama u svrhu finansiranja terorizma. Države treba da primenjuju ciljane i srazmerne mere, u skladu sa pristupom zasnovanim na riziku kako bi ih zaštitile od zloupotrebe u svrhu finansiranja terorizma.

Revizija iz 2016. poziva vlade da poštuju osnovna ljudska prava i humanitarne zakone, i da izbegavaju prekomerno regulisanje NPO. Napomena takođe ponovo naglašava potrebu za srazmernim merama umesto jednoobraznih pristupa koji mogu ograničiti građanski prostor i osnovne slobode. Međutim, iskustvo pokazuje da države nastavljaju da se suočavaju sa izazovima u proceni rizika od finansiranja u ovoj oblasti, delom zbog obimne i često raznolike prirode sektora, nedostatka prepoznavanja ili razumevanja onih NPO koje potpadaju pod FATF definiciju, i ograničene raspoloživosti relevantnih i merljivih informacija i slučajeva.

Kako globalni sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma utiče na civilno društvo?

Iako se FATF preporuka 8 tiče ublažavanja rizika od finansiranja terorizma, na civilno društvo se primenjuju i zahtevi koji se tiču ublažavanja rizika od pranja novca. Najčešće zablude eksperata i država su da su (sve) neprofitne organizacije (još uvek) naročito ranjive prema zloupotrebi za terorizam. Zbog ovih zabluda, manjka vremena, ili u cilju efikasnijih mera i boljih ocena evaluatora, države posežu za merama širokog opsega, umesto srazmernih i ciljanih. Iz navedenih razloga, države često problem ranjivosti neprofitnih organizacija u pogledu pranja novca i finansiranja terorizma pokušavaju da reše kroz pravne instrumente (nove, kompleksne zakone i propise koji civilnom društvu nameću opterećujuće obaveze), nasuprot drugim (mekim) merama, koje su ciljane ali zahtevaju veći i kontinuiran angažman sa civilnim sektorom (npr. pružanjem podrške, edukacijom, samoregulacijom, itd.).

Mnogi evaluacioni izveštaji pozivaju vlade da usvoje mere koje mogu ograničiti delovanje civilnog društva – naravno, ukoliko se ne primene pravilno. Na primer, Izveštaj uzajamne evaluacije FATF za Srbiju iz 2016 navodi sledeće:

1. Trebalo bi hitno preduzeti formalnu analizu NPO sektora uzimajući u obzir njegove aktivnosti, veličinu, i ranjivosti prema finansiranju terorizma i sprovesti adekvatne programe za podizanje svesti u sektoru;
2. Trebalo bi preduzeti primerene i srazmerne korake radi obezbeđivanja veće finansijske transparentnosti i kontrole nad fondovima prikupljenim od strane neprofitnih organizacija koje su u najvećem riziku od zloupotrebe za terorizam;
3. Trebalo bi postaviti jasne procedure i mehanizme radi praćenja legitimnog funkcionisanja udruženja ili fondacija kao i verskih organizacija da bi se identifikovale zlouprotebe za finansiranje terorizma i primenio režim sankcija ukoliko je neophodno.

Iako evaluacioni izveštaji navode da je potrebno preduzeti primerene i srazmerne korake, pogrešna primena mera koje se donose u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma bi mogla negativno uticati na prostor za delovanje civilnog društva, i dovesti do štetnih izmena u raznim oblastima. Na primer:

• Propisi koji se odnose na slobodu udruživanja (unošenje izmena u krovne zakone o udruženjima, zadužbinama i fondacijama koji bi registraciju udruženja učinili obaveznom i ugrozili rad neformalnih grupa);
• Propisi koji se odnose na slobodu okupljanja (unošenje izmena u zakone o javnom okupljanju koje bi dale široka ovlašćenja za sprečavanje okupljanja u ime državne bezbednosti ili borbe protiv terorizma, uvele sankcije za prikrivanje lica tokom okupljanja, snimanje policije…);
• Propisi koji se odnose na slobodu izražavanja (koji šire ovlašćenja MUP-a, naročito u oblasti suzbijanja visokotehnološkog kriminala, kojima se u ime državne bezbednosti ili borbe protiv terorizma sankcioniše javni govor ili objave na društvenim mrežama);
• Propisi o sprečavanju pranja novca koji uvode specifične i opterećujuće obaveze za neprofitne organizacije u oblastima kao što su računovodstvo i finansijsko izveštavanje, i ne prepoznaju specifičnu prirodu civilnog sektora;
• Propisi o sprečavanju finansiranja terorizma kojima se preširoko postavlja definicija i obim terorističkog akta;
• Krivično zakonodavstvo (preširoka definicija terorističkog akta i krivičnih dela u vezi sa pranjem novca...).
  

Ova stranica je deo projekta „Za snažnije građansko društvo“ koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Projekat sprovode PartnersGlobal, DT Institut, Evropski centar za neprofitno pravo i tri organizacije iz Srbije –  Građanske inicijative, CANVAS i Partneri Srbija, uz podršku Catalyst Balkans.